Zašto mi postimo, a vi ne? (Mt 9, 14-15)

U ono vrijeme: Pristupe Isusu Ivanovi učenici govoreći: »Zašto mi i farizeji postimo, a učenici tvoji ne poste« Nato im Isus reče: »Mogu li svatovi tugovati dok je s njima zaručnik? Doći će već dani kad će im se ugrabiti zaručnik, i tada će postiti!«

Zašto mi postimo, a vi ne?

Post sa sobom priziva slike odricanja, čišćenja, ustezanja čak; ali i povučenosti, tišine i samozatajnosti.

U svakom slučaju ozračje ne-slavlja.

Zato je slavlje teško zamislivo kao „posno“ – slavlje doziva slike obilja, jela, muzike, veselja!

Kako bilo, postoje dani kada zaručnika nema i ono nije moguće, i u te se dane posti.

A postoje dani kada je zaručnik tu, što je na radost, a što pak biva razlogom za slavlje – i tada dakako, nema posta!

Jednostavno.

A neka mi bude dopušteno reći i ovo: ma da je Isus na pitanje Zašto mi i farizeji postimo, a učenici tvoji ne poste? odgovorio bezočno Šta vas briga? ne bi, barem je moj dojam takav, izrekao ništa loše.

Jer u postu nisam pozvan viriti u tuđe tanjure i prigovarati nekome tko je možda odlučio drugačije ! Nego: ako sam odlučio postiti – postim. A ako netko drugi nije – dobro.